Ко је био Свети ђакон Авакум

Објављено понедељак, 14 децембар 2009

Авакум Ђакон (Љепоја Лепоје Продановић) син Гаврила и Божане родио се 1794. године у Кнешпољу у селу Горњоселици недалеко од манастира Моштанице.

По окончању и пропасти Машићке буне отац Гаврило бива набијен на колац, а он заједно са мајком одлази у манастир Моштаницу, где стиче елементарну посменост и замонашује се.

 

Након боравка у манастиру Моштаница преко Славоније (у којој је боравио годину дана и за то време произведен у монашки чин ђакона) стигао је до Србије, у Трнаву, у манастир Благовоштење. У манастиру га затиче Хаџи-Проданова буна као једног од најистакнутијих учесника. Након пропасти буне Турци га одводе окованог у Београд где бива набијена наколац крај Стамбол капије у својој 21. години 17.12.1814. године.

Ђакон Авакум стао је у ред највећих српских јунака као што су Обилић, Хајдук Вељко, Синђелић...

Свети архијерејски сабор Српске Православне црква званично је 14. јуна 1962. године прогласио ђакона Авакума за преподобномученика. У свом светачнику Српска Православна црква га помиње и слави 30. децембра због страдања за веру хришћанску.

Поред тога што није објавио ниједну, поготово не зборник песама он је и песник. Са песмом је живео, са песмом је пратио сву несрећу свог народа коме је припадао, са песмом је отишао у смрт.

Због свега већ реченог школа у Трнави с поносом у свом називу носи име овог великог родољуба, мученика, свеца и песника.

 


 

ПЕСМА ЂАКОНА АВАКУМА

 

Слава Богу и на вијеки вјека

 

Смрт је вијечност моја, мајко; мајко, чујеш ли ти мене сад!

Не дозволи да с болом изађем пред лице Господа.

Мајко, моја душа је слободна; мисли су ми Богу упућене.

Не мучи, као јутро сунчано слобода наврата куца.

 

Слава Богу, умирем - јер сам постојао; а ви, Турци!?

Слободан страдам за дане који долазе; а ви, Турци!?

За народом патим, јер сам га волио и волим; а ви, Турци!?

За мајком не посустајем, јер сам је љубио; хеј, Турци!!

 

А ви Срби, нека нам вијера доноси радост и у смрти.

Нека нам срце прича о прошлости славног војевања.

Чујте, доћи ће наш дан, српски имењдан, свагдја и увијек

Српски радостан, вјером прозрачан, Богом ојачан.