Извештај са екскурзије

Објављено среда, 15 јун 2016

На екскурзији смо  посетили и  Гамзиград или Ромулијану. Ево неких занимљивости баш о тој атракцији.

Гамзиград-Ромулијана је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане које се од 29. jуна 2007. налази на Унесковој листи светске баштине.

 

Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија, зета Диоклецијанбог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана.

Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. веку Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничке тврђве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 5,6 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноатничког доба у Европи.

Први опис и стручну оцену Гамзиграда-Ромулијане дао је барон Хердер, саксонски рударски поглавар, у путопису „Рударски пут по Србији“, 1845. године. После барона Хердера, за Гамзиград се заинтересовао аустријски археолог и путописац Феликс Каниц, који 1860. године обилази ове остатке и оставља нам цртеже зида и околине. Археолошка истраживања започета 1953. године, показивала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од 1970. године Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности римског царства из 3. века, или чак као палата једног цара из ток периода и упоређује се са царским палатама у Сплиту, Солуну, Малој Азији и Сицилији.

1

                                                                              

                                                         Радили ученици 7. разреда:  

                                                                        Милица Пандуровић

Милица Пајовић

                                                                         Немања Полуга