Историјат школства у Трнави

Објављено понедељак, 14 децембар 2009

Трнава се први пут у историјским писаним документима помиње у повељи манастара Жича (исписана је на зиду манастирске цркве око 1220. године). Историја места и све представе о њему нераздвојно су повезане за манастир Благовештење пресвете Богородице. Будући да је саграђан у врху места, у подножју планине Јелице, испод њеног највишег врха Небоша, манастир је у географском, духовном и просветном смислу на његовом челу, као глава на виталном и разуђеном телу. Свакако један од најзначајнијих историјских догађаја за који се везује име Трнаве је Хаџи-Проданова буна из 1814. године, нераздвојни део велике историје Првог и Другог српског устанка.


Трнава има дугу просветну историју и традицију. Почетком 21. века са задовољством можемо констатовати да су почеци њене просвете на почетку 19. века. У Србији пре Првог српског устанка било је манастирских, али и „лаичких школа“. Основна школа у Трнави основана је 1846. године код манастира Благовештења. О томе постоје писани трагови. Писани трагови постоје и о вечитој тежњи Трнаваца да се материјални и други услови за рад са ученицима подигну на виши ниво. Министар просвете и црквених дела 13. децембра 1893. године доноси Одлуку о отварању основне школе у Трнави у згради која је нарочито за школу подигнута. Новосаграђена школа на данашњем месту почела је са радом 17. јануара 1894. године са 71 учеником уписаним у први разред. Имала је две учионице, два стана за наставнике и сав потребан школски намештај. За првог учитеља Трнавске школе постављен је Никола А. Загорчић, деветнаестогодишњак. Од наредне школске године, па до после Првог светског рата, па и касније Основна школа у Трнави има по два учитеља. Помиње се међу ретким школама које су крајем 19. века увеле продужно школовање. Почетком 20. века Србија је имала око 77% неписменог становништва (од чега 93% женског). До развоја основног школства долази у периоду до Првог светског рата. Између два рата и касније, уз извесне прекиде, школа је успешно наставила свој педагошки рад у неповољним историјским условима.