Ђачки кутак

Објављено понедељак, 14 децембар 2009

Свети СаваНекада давно, у Рашкој, рођен је мали дечак великог срца. Није волео земљу коју је добио од оца Немање и мајке Ане.Било му је довољно да има своје лепе књиге, које је читао док не заспи. Растао је уз своју браћу, Вукана и Стефана. Био је најмирнији и најбистрији. Веома млад отишао је на Свету гору. Одлучио је да се замонаши и добио је име Сава. Његов отац му се касније придружио. Саградили су манастир Хиландар, српску светињу у Грчкој.Након његове смрти, браћа су се посвађала око престола. Растко је помирио браћу показавши им нетакнуте мошти оца његовога, Стефана Немање. То је био знак да је Симеон био светац. Растко је био први српски архиепископ. Светац узвишене душе, образа блиставог као дечја суза из ока, а срца великог, највећег на свету. Његове су мошти спаљене на Врачару, али није његов дух који је са нама.Растково тело је умрло, али није оно што је бесмртно. На икони његов ореол значи да он живи за нас и да нас чува одозго, са неба. Зато, када си у невољи, само узвикни: “Светитељу, оче Саво, моли Бога за нас!“Марија Нешковић, 8. разред (награђени рад поводом школске славе, Светог Саве, 27. јануара 2009.)

Моје село душу имаОд врха Јелице до Западне Мораве простире се село Трнава. Горњи део села је обрастао разноврсном шумом у чијим недрима се скрива неколико извора. Њихова бистра вода је највеће благо и добробих људи. Из једног извире Трнавска река. Око ње је највеће насеље. На њој је некада било пуно воденица, где се млело жито за исхрану људи. Данас постоје само две, које нас само подсећају на прошлост.На врелу реке је манастир Благовештење. Иако је некада био жртва турских освајача, уздигао се из праха и пепела. Годину за годином све више се проширује и прима све више посетилаца.Планина Јелица је као сликарка. њени валовити предели увек нас очарају бојама. Са њеног врха, Небоша, види се цела околина града Чачка. Поред путева су распрострањене широке крошње дрвећа. Њихова хладовина увек добро дође за одмор.Може се понегде видети и нека усамљена кућица која чека неког новог житеља, да дође и да је оживи. Ту су у двориштима и стари вајати и млекари, који се све ређе користе.Равничарски део села је готово урбанизован. Улице су асфалтиране, куће ушорене, скоро све једна до друге. Све је више индустријских хала и радионица. И село полако губи свој изглед и постаје предграђе града, умотано у дим.Свако место је лепо на свој начин. Наше је ипак посебно. Поред природе, ту је и историја Трнаве, која је бурна и славна. Многи наши преци дали су своје животе у многим биткама. Њихова имена налазе се испред манастира Благовештење, где је био договор за подизање Хаџи-Проданове буне, 1814. године. У њој је за српску веру страдао и млади ђакон Авакум. Својим жртвовањем је постао светац, чије име поносно носи наша школа.Веома се модернизовало и прилагодило садашњици, али није у потпуности изгубило старе обичаје. Остали су и објекти који нас подсећају на стара времена.Наше село је толико познато да је некада цео крај заједно са Чачком носио име Трнавски срез. Сви се поносимо када смо у њему, али и ван њега. Ко је бар мало проживео у њему, зна да се оно не заборавља лако, а посебно када у њему остану најлепше успомене.Јелена Радовановић, 8. разред

Милица Вујовић, 7. разред

Бадњачић

Једно јутро поранио дечачић,

да са својим дедом

одсече бадњачић.

 

Хитрим кораком до шуме

дође дечачић,

али треба знати шта је бадњачић.

 

Оштро око дедино

пратио је радознали дечачић,

и гле, нашао је бадњачић.

 

Топао дедин осмех и стисак руке

памтиће увек дечачић,

а свако Бадње вече

красиће његов бадњачић.

 

Никола Живковић, 5. разред

 

Свети Сава

Кроз вечност светла храма божјег,

Крочи лагано, у године, векове.

Живота свога сећа се монашког

И дворца оца Стефана Немање.

 

Не каје се за дане, године

Проведене у испости и молитви

Већ целим срцем још слави Господа,

Моли за Србе сав народ Божији.

 

Земаљско царство му душу не задовољи,

Празнина нека ту се осети.

Ову празнину књигама испуни

И у дубокој старости душу испусти.

 

Сада она у вечности ужива

Онолике дане у књижници преведене.

Људима светац вечни доказа

Да то не беху године изгубљене.

 

Светлана Симовић, бивши ученик

(награђени рад)

 



Ивана Живковић, 3. разред



Урош Михајловић, 4. разред



Кристина Благојевић, 5. разред



Тијана Боровић, 5. разред